Фарма под столетном шумом
Живорад Игњатовић (57) из мионичког села Берковца је један од највећих одгајивача мангулица у Србији. Мангулица је специфична сорта свиња која је настала пре око два века и за коју је са уласком у моду здраве хране интересовање последњих година нагло порасло. На надморској висини од 500 метара Живорад у 5 хектара ограђеног простора под столетном шумом гаји око 200 комада мангулица.
- Тренутно имам 34 уматичене крмаче, 17 назимица и два нераста, а остало су прасад. Гајењем мангулица се бавим шест година. Неколицина нас се окренула старим сортама, да не би потпуно изумрле – каже Живорад Игњатовић и додаје да су многи заборавили да је Србија у доба књаза Милоша Обреновића од новца зарађеног извозом мангулица куповала топове и друго наоружање којим је војевала за слободу - Код мене су свиње у потупно природном окружењу у здравој природи где амброзија не расте . Једу искључиво природну храну, кукуруз, јечам, зоб и оно што саме пронађу крећући се слободно по великом ограђеном простору.
Игњатовић тврди да је природно окружење главни фактор за квалитет меса који добија. Овој домаћој животињи највише прија велика површина по којој може да се слободно креће . Мангулица је стално активна у потрази за храном. Током читавог дана воли да рије тражећи жиреве, разне плодове воћа, глисте и ларве инсеката. Међутим, према његовим речима, одржавање овакве фарме свиња захтева озбиљан и предан рад, а њему велику помоћ пружају родитељи, мајка Зорица и отац Борко.
- Ја сам кренуо тако што сам од пријатеља узео две мангулице и за шест година стигао до бројке од 200 комада. Овде нема лаке зараде. Многи су мислили да набаве ове свиње и обогате се за годину дана. Брзо су одустали, јер за разлику од модерних сорти које опрасе и по петнаесторо прасади, мангулице обично опрасе пет-шест младунаца који много спорије расту и сазревају од оних ''савремених'' који се хране концентратом и држе у тесним оборима.
Али, зато је месо мангулице својеврстан лек. Када се говори о његовим предностима, на првом месту се издваја висок проценат такозваног ''доброг'' холестерола . Суштина је у томе да месо мангулице садржи упола мање холестерола од меса обичне свиње, а већи део тог холестерола је ''добри'' који након конзумирања везује ''лош'' и тако га елиминише. Препоручује се особама које имају проблема са повишеном масноћом у крви. Месо ове свиње чисти крвне судове, повећава њихову отпорност и смањује опасност од атеросклерозе. Уз то, има више протеина од ''обичног'' свињског меса што значи да су довољне мање количине за задовољавање дневних потреба човека за протеинима.
- Сада се народ све више окреће здравој храни, али здраву храну треба јести док је и човек здрав. Нажалост, за многе је већ касно и сво месо мангулице овог света им више не може помоћи- каже Живорад.
Део Берковца где се налази Живорадова фарма у природи је на око 500 метара надморске висине. Кроз имање пролази извор, недалеко у долини је смештена чувена Бања Врујци, близу су и Мишићев Струганик, Равна Гора, Мионица.
- Живим у здравој природи и лековитом окружењу Бање Врујци. У буковој шуми где гајим мангулице извире лековита вода која помаже шећерним болесницима, на берковачком Клобуку је Света вода, извор киселе воде има у суседној Планиници... Свиње не продајем на пијацу. Људи долазе код мене и ко једном узме мангулицу, убрзо поново дође и доведе најмање још једног купца-тврди један од највећих српских одгајивача мангулица Живорад Игњатовић и наглашава да ће радо помоћи свакоме ко жели да започне овај посао, јер су за пласман у велике трговинске ланце потребне знатно веће количине меса за продају од оних који се тренутно производе, а о извозу да се и не говори.
