У ноћи између петка и суботе непознати починилац је обио шахту и причинио штету на главном цевоводу који снабдева бању водом. Полиција је извршила увиђај и покренут је поступак пред надлежним органима против НН лица.
Водоснабдевање у Бањи Врујци је у прекиду док се штета не санира. Екипе ЈКП "Водовод Мионица" су на терену, и очекује се да ће грађани добити воду на својим чесмама до краја дана.
Под покровитељством општине Мионица и у организацији овдашње Туристичке организације у суботу у Бањи Врујци почиње петнаеста по реду дводневна манифестација Сабор народног стваралаштва „Врујачки извори“. Општина Мионица организује ову манифестацију у циљу очувања етнолошких вредности, традиције, природне и културне баштине, унапређења и развоја села, промоције старих и уметничких заната.
Из године у годину манифестација окупља све већи број учесника и посетилаца, а за петнаесте по реду „Врујачке изворе“ припремљен је богат програм. Свечано отварање је у суботу у 17 часова, након чега следе наступи фолклорних ансамбала из Мионице и Бање Врујци. „Ноћни базар“ је од 18 часова, позоришна представа почиње сат касније, а од 20 часова на програму је „Вече народне музике уз добре укусе“. У недељу 25. августа посетиоци ће од 10 часова бити у прилици да учествују у различитим радионицама старих заната, прављењу накита и играчака, у 11 часова биће отворена изложба „Мионица 80-их“, у 16 часова је позоришна представа „Хип хоп шајкача“, а од 19 часова почеће завршни програми ивогодишњих „Врујачких извора“, ревија народне ношње и „Народно коло“.
У Библиотеци ,,Милован Глишић“, у оквиру Клуба љубитеља књига, 16. августа представљена је књига ,,Концерт за луди, млади свет“ аутора Марка Перића. Рођен у Београду 1988. године , млади историчар, који тренутно ради у Историјском архиву Београда, пред мионичком публиком представио је свој првенац, своју књигу о зачецима рокенрола 1967-1969. године. Похађао је 15. београдску гимназију и 2007. год. уписао је студије на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 2011. са темом ,,Серија ,,Династија“ у београдској штампи 1984-1986.“ На мастер студијама наставља да се бави феноменом масовне културе и телевизије у Југославији. Мастер рад ,,Долазак рокенрола на Радио-телевизију Београд 1967-1969“ је одбранио на катедри за општу савремену историју, 2013. године, а маја 2014. за исти добија награду ,,Андреј Митровић“, награду установљену у част нашег истакнутог историчара. Учествовао је на пројектима који су истраживали културу сећања на детињство и одрастање у Југославији.
Након представљања књиге ,,Концерт за луди, млади свет“, љубитељи рокенрола имали су прилику да погледају документарни филм ,,Траговима лудог, младог света“, у продукцији Културно-уметничког програма РТС-а. Шездесете године прошлог века биле су године успона масовне културе. Јануара 1967. год. на РТС-у приказана је прва епизода серије ,,Концерт за луди, млади свет“. Марко Перић, аутор истоимене књиге каже да је то књига о телевизији и рокенролу. Специјалан гост вечери била је Гордана Цвејић, чланица некадашњег шабачког рок бенда ,,Чивије“, основаног 1967. године, године почетка рокенрола на нашим просторима. Уз дивне звуке гитаре и Јасмину Драгићевић, професорку шпанског језика и професорку гитаре, публика је уживала у највећим хитовима шездесетих година:,,Погледај кроз прозор тај“-група Елипсе; ,,Сломљена срца“-Џентлмени; ,,Нисам више тај“-Црни бисери; ,,Чудна девојка“- Златни дечаци и ,,Ухвати ветар“-Силуете. Ово су били најпознатији београдски рок састави на овим просторима, који су на неки начин обележили настанак рок епохе код нас.
24. августа у Бањи Врујци почиње дводневна манифестација Сабор народног стваралаштва „Врујачки извори“, који се петнаести пут за редом одржава под покровитељством општине Мионица, а у организацији овдашње Туристичке организације.
Општина Мионица организује ову манифестацију у циљу очувања етнолошких вредности, традиције, природне и културне баштине, унапређења и развоја села, промоције старих и уметничких заната.
Из године у годину ова свечаност окупља све већи број како учесника тако и посетилаца, а за петнаесте по реду ''Врујачке изворе'' припремљен је богат програм.
За први дан је планирано свечано отварање од 17 часова, након чега следе наступи фолклорних и певачких група, позоришна представа и вече народне музике. 25. августа присутни ће од 10 часова имати прилику да учествују у различитим радионицама старих заната, прављења накита и играчака, затим представама за децу и одрасле, као и ревији народне ношње.
Током оба дана планирана је изложба различитих ручно рађених занатских производа, домаће радиности и старих заната.
Приводе се крају радови на изградњи вишепородичне стамбене зграде у улици Ратка Петровића у Мионици, намењене збрињавању избеглих лица у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања у Србији – Потпројекат пет, чији је носилац за подручје Републике Србије Комесаријат за избеглице и миграције.
Како у општини Мионица наводе, очекује се да ће стамбени објекат бруто површине 492,15 квадратних метара, са 16 станова бити усељен на јесен. Радови на објекту су у потпуности завршени, и у наредним данима следи изградња приступне саобраћајнице, кабловског вода и партерно уређење.
Радови на изградњи објекта почели су у августу прошле године, када је општина Мионица обезбедила локацију за изградњу објекта и инфраструктуру, док је сама изградња објекта вредног 40 милиона и 500 хиљада динара финансирана у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања.
Регионални програм стамбеног збрињавања је заједнички вишегодишњи програм Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске. Циљ је обезбеђивање трајног стамбеног решења за све породице избеглих лица којима није решено стамбено питање у Републици Србији, а немају где да се врате у земљи свог порекла. Реч је о стамбеном збрињавању избеглица које су напустиле ратом захваћена подручја на просторима бивше Југославије у периоду од 1991-1995. године, и уточиште нашле у Србији.
Регионални стамбени програм се финансира из донаторских средстава којима управља Развојна банка Савета Европе, уз подршку међународне заједнице, укључујући ЕУ, САД, ОЕБС, Високи комесаријат УН за избеглице. Остали донатори су Немачка, Италија, Норвешка, Швајцарска, Данска, Турска, Луксембург, Кипар, Румунија, Чешка, Словачка и Мађарска.