КОНКУРС за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији општине Мионица у 2020. години

ПРЕДМЕТ КОНКУРСА

Предмет овог Конкурса је суфинансирање пројеката из буџета Општине Мионица у области јавног информисања, у циљу информисања јавности о актуелним дешавањима од значаја за живот свих грађана Општине Мионица, а посебно кроз подршку производњи медијских садржаја у циљу заштите и развоја људских права и демократије, унапређивања правне и социјалне државе, слободног развоја личности и заштите деце и младих, развоја културног и уметничког стваралаштва, развоја образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система, развоја науке, спорта и физичке културе, као и заштите животне средине и здравља људи.

Одлуком о буџету општине Мионица за 2020. годину висина буџетских средстава предвиђених за суфинансирање пројеката из области јавног информисања износи 2.000.000,00 динара опредељених на функцији 830, програм 13, развој културе и информисања, програмска активност 1201-0004, оставривање и унапређивање јавног интереса у области јавног информисања, на позицији 111, економска класификација 454-субвенције приватним предузећима.


ИЗНОС СРЕДСТАВА КОЈА СУ ОПРЕДЕЉЕНА ЗА КОНКУРС

Висина средстава предвиђених за пројекте производње медијских садржаја у 2020. години, укупно износи 2.000.000,00 динара.
Најмањи износ средстава који се може доделити учеснику Конкурса износи 10.000,00 динара, а највећи износ средстава који може бити додељен износи 1.000.000,00 динара.

ПРАВО УЧЕШЋА НА КОНКУРСУ

Право учешћа на конкурсу има:
1. издавач медија који је уписан у Регистар медија, који се води у Агенцији за привредне регистре;
2. правно лице, односно предузетник, који се бави производњом медијских садржаја и који има доказ да ће суфинансирани медијски садржај бити реализован путем медија који је уписан у Регистар медија.

Право учешћа на конкурс немају:
1. издавачи који се финансирају из јавних прихода:
2. лица која су у претходном периоду добила средства намењена пројектном суфинансирању, а нису у уговором предвиђеном року и прописаној форми поднела наративни извештај и лица за која се утврди да су средства ненаменски трошила.

Учесник конкурса може конкурисати само са једним пројектом на једном конкурсу. Ако је учесник конкурса издавач више медија, може на конкурсу учествовати са једним пројектом за сваки медиј.
Пројекат, у смислу Закона, подразумева заокружену програмску целину или део целине (жанровски и временски) којом се доприноси остваривању јавног интереса у области јавног информисања.
Учесник конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије, радио, интернет медије и новинске агенције, може поднети захтев за суфинансирање највише до 80% вредности пројекта. Пројектима који се реализују путем штампаних медија, на радију и интернет порталима, средства ће се додељивати у складу са чланом 95-97. Уредбе о правилима за доделу државне помоћи („Службени гласник РС“ бр. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013, 97/2013 и 119/2014), односно по правилима за државну помоћ мале вредности (de minimis државна помоћ).
Учесник конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за телевизију, може поднети захтев за суфинансирање највише до 50% вредности пројекта. Пројектима производње медијских садржаја за телевизију, средства ће се додељивати у складу са чланом 87. Уредбе о правилима за доделу државне помоћи („Службени гласник РС“ бр. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013, 97/2013 и 119/2014).
Учесник конкурса који је у текућој календарској години већ користио средства намењена пројектном суфинансирању у области јавног информисања на републичком, покрајинском или локалном нивоу, може учествовати на конкурсу за суфинансирање истог пројекта само још једном у тој години и то у износу који, уз средства која је већ добио, не прелази 80% вредности пројекта за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије, радио, интернет медије и новинске агенције, односно 50% вредности пројекта за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за телевизију.

 

Пун текст конкурса као и формуларе за преузимање можете пронаћи овде.

 

НА БАЗЕНИМА У СЕЛУ МИОНИЦИ И ВРУЈЦИМА ПЛИВАНО ЗА ЧАСНИ КРСТ

 

Победници Маша и Ђорђе

Велики хришћански празник Богојављење је у недељу 19. јануара на отвореним базенима у Селу Мионици и Бањи Врујцима по традицији обележен пливањем за Часни крст. Манифестације су одржане у организацији општине Мионица, по благослову владике Милутина и уз помоћ црквених општина, а у јутарњим часовима су служене празничне литургије у храмовима Вазнесења Господњег у Мионици и Свете великомученице Марине-Огњене Марије у Врујцима.

АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

Црвени крст Мионица и Служба за трансфузију крви су организовали акцију добровољног давалаштва крви у Културном центру, којој се одазвало 28 грађана. Овог пута драгоцену течност је дало њих 27, а један потенцијални давалац то није могао да уради из медицинских разлога. Међу даваоцима је било пет припадница лепшег пола, а три лица су први пут дало крв.

 

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ 125 ГОДИНА ОД ПРОГЛАШЕЊА МИОНИЦЕ ЗА ВАРОШ

Општина Мионица је у уторак 14. јануара организовала свечану академију, којом је обележен јубилеј 125 година од када је указом краља Александра Обреновића Мионица проглашена за варош. Присутнима се обратио председник општине Мионица Бобан Јанковић који је у уводној речи свима пожелео добродошлицу на ову свечано

-Вечерас величамо наше претке-велике људе који су изградили темељ нашег дома који се зове Мионица. Поучени најславнијим Мионичанином војводом Живојином Мишићем, ми потомци, схватамо да је живот борба. Додајем да је живот и игра, а победићеш ако знаш правила игре. Мионица данас побеђује. Победа је свака школа, сваки изграђени дом, сваки пут, сваки мост, сваки водовод. Победа је свако ново радно место, свака новоотворена фабрика, сваки обновљени објекат. Победа је нова индустријска зона, нови комплекс базена за децу, нови велнес ризорт, ново смарт насеље, удруживање Мионичана у рецептивне туристичке токове. Победа је сигурна егзистенција у свакој сеоској кући. Победа је утабана километрима асфалта, мостова, водоводних и канализационих мрежа, културно-образовним садржајима, уметношћу утканом у обична дела, радошћу пензионера, радошћу дечијих дела и нашом креативном здравом мишљу. Највећа мионичка победа су наша деца. Победа је вредност, Мионица је љубав, а за љубав се дише-закључио је Јанковић.

Уметнички програм је започео игроказом концептуалне уметнице и костимографа Загорке Стојановић Дом у извођењу мионичке деце, полазника школе глуме. Глумица Маријана Андрић је подсетила на значајне датуме за историју Мионице и мионичког краја, док су глумци Градског позоришта Абрашевић из Ваљева говорили анегдоте из живота познатих Мионичана и одломке из драмских текстова Бране Црнчевића. Запажени су били и наступи чланова етно певачке групе Мионе и фолклорног ансамбла КУД Војводе из Мионице, као и ваљевског ансамбла Старе стазе.

НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРОГРАМИ БИБЛИОТЕКЕ „МИЛОВАН ГЛИШИЋ““

Општина Мионица је у Библиотеци „Милован Глишић“ поводом новогодишњих и божићних празника организовала занимљиве програме. Стара 2019. година је испраћена представом за децу ,,Новогодишње авантуре једног Деда Мраза“ која је 30. децембра одиграна у вртићу „Невен“. Малишани су уживали у дружењу са глумцима који су играли у овој веселој представи која говори о доброти, знању, васпитању и заборављеним вредностима. ,,Новогодишње авантуре једног Деда Мраза“ су украсили оригинални сонгови и кореографија, 3-Д анимације и живописни костими. Истог дана је у организацији Синдиката ,,Безбедност“ и Независног синдиката полиције и у договору са представницима Полицијске станице у Мионици, први пут у просторијама Библиотеке за децу запослених у Полицијској станици Мионица организована подела новогодишњих пакетића и дружење са Деда Мразом.

На божићно путовање кроз неколико земаља широм света, Библиотека је повела мионичке малишане 4. јануара радионицом ,,Срећан Божић свете“. Деца су имала прилику да науче какви су божићни обичаји у Србији, Грчкој, Енглеској, Аустралији, Русији и другим земљама. Девојка из Србије донела је чесницу и бадњак и уз дивне стихове честитала празнике: ,,Срећно Бадње вече! А кад сване нови дан, другим поздравом се води, јер светли Божић стиже, мир Божији, Христос се роди!“. Учеснике радионице је посетила и Снежна краљица са нежним пахуљицама из Русије, грчки вилењак, Деда Мраз из Аустралије, принцеза из Енглеске, Вила чаробних крила из бајковите земље Мимоленд...Деца су сазнала да у Француској, на Бадњи дан, деца остављају своје ципелице поред камина, како би Деда Мраз у њих спустио поклоне. Направљен је и камин, где су пахуљице из Русије у пратњи Снежне краљице стављале бомбоне. У Русији верују да им поклоне дарива Снежна краљица, коју прате две девојчице, две пахуљице. Тако је из снежне Русије дошла Сњегорушка и пожелела срећан Божић: ,,Честитам деци Божић! Нек срећа кружи у круг! Са пуно осмеха на лицу, данас ћете дуго бити срећни! Желим свима пуно здравља, да никад не познате тугу, на Вашем путу нек само зрачи светло и анђео да вас чува вечно!“ Из Енглеске, земље краља Артура и најмоћнијег чаробњака Мерлина, баш из Лондона и то из кварта у којем живи породица Дарлинг, из приче о ,,Петру Пану“, стигла је девојчица, која је донела божићну чарапу препуну укусних бомбона и ставила је поред камина. Срећан Божић на грчком језику пожелео је и грчки вилењак, дечак, који је дошао из ове земље, земље мора и сунца. Грци верују у постојање божићних вилењака. Вилењак је донео окићени бродић, јер Грци, поред јелке, ките и бродове, јер море има велики значај у овој медитеранској земљи. Из далеке Аустралије стигао је летњи Деда Мраз. Носио је штап за пецање, јер је чуо да у нашем крају има пуно река богатих рибом. Објаснио је да је за Божић у Аустралији веома топло и да он уместо на санкама, деци досноси поклоне на дасци за сурфовање и поклоне дели на плажи или поред базена. Ова радионица је имала и специјалну маштаоницу. Деца су провирила кроз прозор једне куће у Норвешкој и видела како другари из Норвешке једу слаткише у облику кућа. По угледу на норвешке традиционалне божићне посластице ,,Pepperkaker“, и деца су направила једну специјалну норвешку кућицу. Милиони хришћана широм света славе Божић. Обичаји се разликују, али сви су усмерени ка истом циљу, да буде благостање, слога, мир и љубав међу људима. Зато је у практичном делу радионице направљена божићна мапу и честитан Божић на разним светским језицима. Ту су деца дала машти на вољу, а радост је била неизмерна. На крају су се учесници радионице засладили француском божићном тортом „La Buche de Noel“. Ова чоколадна торта, у облику дебла од дрвета у Француској се прави на Бадњи дан. Сладило се уз божићне песме из свих земаља света. Радионицу је водила Ивана Ђурић, етнолог и антрополог.

Такође, Библиотека је у четвртак 9. јануара обележила своју славу, Светог првомученика Стефана архиђакона. У складу са обичајима и традицијом, представници локалне самоуправе на челу са председником општине Мионица Бобаном Јанковићем и представници других установа су присуствовали резању славског колача и освећењу славског жита у пријатној атмосфери и уз славску трпезу.