У среду у великој сали Културног центра је приређено књижевно вече на којем је представљен роман књижевника и новинара Владе Арсића ''Кад звона занеме''. Вече је организовано у оквиру 22. ''Мишићевих дана'', с разлогом, јер су тематика и историјски контекст романа уско везани за овај крај, Први светски рат и великог српског војводу Живојина Мишића. У разговору са првим човеком Удружења уметника Србије и модератором вечери Карлом Астраханом, Арсић је о свом роману рекао да је прича о највећем погрому у историји модерне Србије, епидемији пегавог тифуса која је за само шест месеци, од краја 1914. до средине 1915. године, однела између 130 и 200 хиљада људских живота.
Ово је прича о времену Великог рата када је Србија била земља смрти, а Ваљево њена престоница. Ваљево, колико знам, никад није било престоница, али током тих страшних шест месеци било је престоница смрти. Ипак, ово је љубавна прича, јер без ње роман не би могао имати срећан крај. Роман не носи случајно назив ''Кад звона занеме''. Тих дана у Ваљеву-граду болници је свакодневно умирало на стотине људи. Замислите, да је сваки покојник сахрањен по црквеним обичајима и уз звона, звона се не би заустављала пуних шест месеци. Због тога су власти забраниле употребу звона и она су тада стварно занемела-рекао је Арсић.